III.

Света Софија.

Има речи које кад изговорите, или само кад их у себи поменете, на мах изводе пред вас читав низ визија о ономе што се у прошлости дешавало, покаткад и о ономе што ће тек у будућности да се деси. Има речи које као да су очаране, и које кад изговорите отварају вам читав Сезам успомена, ношених на тужним уздасима, понекад засењених облацима очајања, понекад опет обасјаних рујним зрацима Добре Наде на боље дане!

Таква је реч — „Света Софија“.

Не можете да је поменете а да се пред вашим духовним очима не почну одвијати историјски призори, и истављати религиозна и политичка питања и свакојаки проблеми! Нема Хришћанина, нема образована човека који, долазећи први пут у Цариград, нестрпљиво и са жудњом не пита: „Где је, где