Помаци, Арбанаси, Цинцари, Јермени, Грци, Црногорци и Херцеговци, Бошњаци, Бугари, представници свих европских народа, морнари и поморски војници свих европских сила, низами, дервиши, духовници разних хришћанских цркава, продавци свакојаке зелени и свакојаког воћа, које носе у великим котарицама о леђима, продавци гурабија, татлија и „патишпана“, разне „шећерлеме“ и „долдрме“ (сладоледа), жене, лепе и ружне, елегантно и врло сиротињски одевене, деца велика и мала, старци, типови свију раса и свију племена која станују између Средиземног и Персијског и између Црног и Црвеног Мора, све то пролази у густим гомилама, више или мање журећи се, мостом Валиде Султаније! И то све усред једне лупњаве и тутњаве, усред звиждања са многих пароброда, усред вике продаваца, кочијаша и хамала, усред праске од тешких колских точкова преко брвана и гвоздених спона од моста, усред запомагања кљастих и слепих, бедних и невољних! Својом ужасном лармом, и својим богатством и разноврсношћу типова људске лепоте и људске ругобе, ношње и боја, мост Валиде Султаније између Стамбула и Галате, јединствен је у целоме свету.