види Бога; али га очи његове не виде јер су слепе. Милосрдни људи бацају по који новчић у дрвени чанак који му о пасу виси. Мало само даље од њега један дервиш у излизаном и искрпљеном кафтану, коме се боја не познаје, седи поред ограде од моста и тобож продаје бројанице. У самој ствари он очекује да му дате што мислите да бројанице вреде, али да му их не дирате. Корак два од њега стоји човек дугуљастог лица мрке масти с кукастим носом, црном дугом косом, црном брадом, црним крупним очима које дивљачном ватром севају. Изгледа као да је Семит; у самој ствари је Афганац, коме је десна рука одсечена, те сад левом проси милостињу. Мало даље од њега седи једна стара Туркиња у црној фереџи богињава у лицу, слепа у једно око; поред ње је једна девојчица од пет до шест година с прекрасним белим лицем и кадифеним црним очима. Стара баба проси, и уједно шапутом пита не би ли јој купили унуку за робињицу! У осталом ко зна каква сјајна судбина очекује то просјачко дете! Садашњу Кедивиницу њени су родитељи као малено дете продали за робињицу, а данас је она прва законита жена Кедива од Мисира! Али ко би могао описати стотине просјака, и просјакиња, богаља, слепаца, и људи и жена од