и танким минаретима од Св. Софије, с белом кулом од цркве Св. Ирине, са сивоплавим павиљонима и ћошкама у тамнозеленим баштама Старога Сераја. Лево од моста, к североистоку, видите најпре многобројне и колосалне пароброде под заставама свију већих народа уз кеј од Галате и Топхане; на самом кеју изванредна живост, вредни хамали износе еспап из бродова, весели морнари уживају свој одмор по грчким и јерменским кафанама, којих је пуно дуж кеја. Изнад тих кафана диже се уз брдо кућа до куће и кућа изнад куће, застирући тако целу јужну падину брда на коме је горе Пера. Од прилике са средине те косе, подиже се па скоро сто метара у висину изнад кућа у непосредној околини, дебео, гломазан, жуто обојадисани округао стуб старе Геновеске куле од Галате, коју су иначе звали и „Кулом Христовом“.

Да пређемо сад на другу страну моста, ону што гледа к северозападу. Пре свега пред вама је мирно огледало Златнога Рога; дугокљуни кајици и краткокљуне барке, први жути а друге беле, веслају у свима правцима између Галате која лежи десно и Фанара који лежи лево. Групе од лађа, великих и малих, стоје на разним тачкама мирно на котвама. Право преко воде а према