Него и ако је ова река, што полагано ваља своје таласе по гранитном кориту „Велике улице Перине“, састављена од елеганције, од красних типова мушке и женске лепоте, од витештва утегнутог у мундире с еполетама на раменима, с медаљама златним и сребрним на прсима, и ако, особито Недељом и празницима, светлуца од брилијаната и драгог камења по оботцима, овратницама, напрсницама, гривнама и по прстењу — опет не може се рећи да је она кристално чиста и бистра. Кроз ове шарене таласе грешне световности пролазе у великом броју и дервиши мухамедански, и калуђери грчки, јерменски, и нарочито калуђери католички све красни и лични људи. Али је атмосфера Велике Улице запојена не мирисом од измирне, па ни мирисом од босиљка, него само мирисом од мошуса! Па онда кроз ове густе гомиле елегантнога света протурују се живо и тамо и амо девојчице од пет до десет година, здраве, веселе, доста добро одевене, али које просе с толиком персистенцијом да је скоро немогућно отрести их се, као да су крље или коњске мухе! Видећете како се у оној гунгули протурују и неки стари изнемогли људи, у бедном оделу, прљави од капе па до цокула. Они шапутом најпре моле за милостињу, па онда вам, опет шапутом,