главно поље за „ашиковање“ у Цариграду. Богате Туркиње од млађег нараштаја, и које претендују на елеганцију а мисле уз то да су и лепе и грациозне, шетају по гранитном тротоару Перине главне улице као да је кадифли-трава какве царске баште. И наравно да подижу и забацују танке јашмаке с лица да би боље разгледале свилу и кадифу и друге красне ствари по излозима ђаурских дућана. Њихова кола — махом бечки батари црвеним или загасито-плавим атласом унутра обложени — и њихови евнуси — махом црни Арапи џиновског стаса, — стоје мирно на овој или оној тачци колскога пута уз тротоар, и чекају док им се хануме не врате. Ту можете видети доиста елегантних Туркиња, не више са врећастом фереџом, него са свиленим хаљинама европскога кроја, тесно око паса утегнутим, с финим париским и бечким високим „штифлетнама“ које успешно, наравно нехотице, износе на видик, како је мала и лепо формисана нога у Туркиња (као што су им махом и руке мале и лепо формисане)! Овај нови нараштај Туркиња од добрих и богатих кућа само у толико води рачуна о прописима корана и о предрасудама старијег нараштаја, што косу, врат и груди покривају каквом лаком и меком