и за становнике цариградске то је — вожња Боспором.

Велика улица Пере иде самом грбином брега, који се својом јужном падином спушта к свагда мирном огледалу Златнога Рога, а источном к свагда живој струји Боспоровој. Она почиње на самом северном отвору од Тунела, кроз који се свет сваких пет минута у удобним вагонима довози оздо из Галате горе у Перу, и обратно из Пере свози доле у Галату, за 30 пара (сантима) у првој а за 20 пара у другој класи. Једним крајем својим — оним најближим тунелу — она је врло узана тако да се на колском путу с муком двоја каруца размимоићи могу, а на тротоарима се два лица никако размимоићи не могу, него један ваља да загази на колски пут. Тек кад у северном правцу стигне у близину баште од Лицеја Галата Серај, постаје толико широка да у њој налазе места и трамвај и жива и непрекидна струја од кола и каруца, и тротоари су ту довољно широки, да би по четири или и пет пешака њима упоредо могли пролазити, да од тога најширег тротоара у Цариграду пси цариградски нису одавна постали прави господари, па по цео дан по њему леже у пријатељским групама и у дубоком сну. Само најскромнији међу њима леже по олуцима