мост, по моме налажењу, једна од главних знаменитости Цариграда, нешто што је оригинално и што се најдуже задржи у сећању. О њему ћу вам засебно писати. Сад само толико помињем, да се преко његових брвана и греда, под страшном треском и лупњавом, кроз просто страшну гунгулу, и уз непрекидну усплахирену вику кочијаша: „Варда!... Варда!!... Варда!!!“ (од италијанског „guarda“, пази, чувај се!) улази у Галату.

Као што је познато, Галатом се зове онај део Цариграда који је насељен на јужној падини брега што се на север од Златног Рога у вис подиже, док су Стамбул и Фанар на северној падини системе од брежуљака, који се дуж јужне обале Златнога Рога протежу. Кад са моста ступите на „калдрму“ од Галате, видите како се десно од вас к североистоку у Боспор пружа кеј, истовариште с утврђеном обалом, уз који свагда има великих пароброда аустријскога Лојда, Француске Масажерије, италијанских, грчких, руских и румунских паробродних друштава. Лево од моста к југозападу пружа се северна обала Златнога Рога, уз коју има читава шума од катарки на турским и грчким једрилицама, а мало даље стоје на котвама они неколики убојни бродови турски, које је још пре двадесет и пет година Абдул-Азис