Она је у сувише тесној улици да би могло бити говора о каквом архитектонском утиску; али за странца, који први пут у Цариград долази она је ипак прва карактерна црта стамбулског живота. На њеној масивној централној степеници, по којој се са улице пење у простране њене мраморне ходнике, свагда има интересантних група. Младе софте, старе хоџе и улеме, уморни хамали, жене махом у црним фереџама и белим јашмацима, деца немарљиво обучена у боје које циче, просјаци у дроњцима, продавци воћа, симита, ђеврека, шербета и лимунаде — све се то посадило, како је ко могао, по оној степеници па се одмара, посматрајући мирно масу света која улицом пролази. Десно и лево од степенице имају у мраморном зиду од џамије а на самој равнини (нивоу) од улице седам или осам чесама; свака славина има своје нарочито мраморно корито, те по четрнаест ако не и по шеснаест правоверних може од један пут и у исто време да врше своја обредна умивања. Цртачи вештаци наћи ће у свако доба пуно интересантних типова на степеници и на чесмама Џамије Валиде Султаније.

Одмах од те џамије савија се на десно, преко једне мале пијаце свагда пуне света, на велики мост, који преко основице Златнога Рога из Стамбула у Галату води. Тај је