тако пуни предрасуда, дозволили да се Терминус великих железничких међународних линија, које из Париза, Остенда и Берлина полазе на исток преко Беча, Београда и Софије, заустави у самоме срцу Стамбула, или управо на самом челу његовом! Сиркиџи-станица је у непосредној близини Старога Сераја, Свете Софије и „Блистателне Порте“. Мало што је железница на видику Анадолије обгрлила Стари Серај, него Терминус-станица, ова тако превасходно модерна ђаурска установа, пада некако у средину троугла од оне три стародревне зграде у главноме крају „Правоверног Стамбула“! Изгледа да се хотимице правила „Амајлија противу урока“!

Него нема опасности да ће странци, који железницом први пут у Цариград долазе, толико се дивити Стамбулу да га уреку! Улице стамбулске, кроз које се са станице пролази к мосту на Златном Рогу, и преко овога у Галату и Перу, немају ничега интересантнога. Уске су, нечисте, с рђавом калдрмом, и са бедним продавницама и кафанама. Света пуно. Узани тротоари поред кућа и где их има (а свуда их и нема) нису ни из далека довољни за пешаке, те је и колски пут пун људи, жена, деце, низама, заптија, правоверних богослова с белим турбанима, дервиша са сукненим, сурим и коничним камилавкама,