море и на небо, која у несравњивој лепоти покушавају да ово старо гробље, ове рујине са црним танким кипресима, прелију одблеском са небеског кубета и одзраком сребра са мирног огледала Мраморнога Мора. А, ево се указују зелене баште од Старог Сераја; ево лево од њих румене али гломазне зидине носе сиво кубе Свете Софије, која није мање света за нас Хришћане од како четири витка минарета чувају стражу око ње. Него тек се моји погледи за неколико тренутака уставише на њој, па ње нестаде! Зелене баште, тераса над терасом, изнад ових велике неке зграде без архитектонских лепота, гомиле кућа са сниским крововима од ћерамиде, у зидовима дрвене решетке место прозора, кубета од џамија, минаре за минаретом, и опет зидине и куле од старих византијских утврђења, — све се то извијаше пред мојим очима као слике у калејдоскопу, које су истина шарене, али су безначајне и остављају само празан један утисак. Не, ко долази у Цариград железницом нека, чим прође Сан-Стефано, заклопи очи и нека их не отвара док не чује да локомотива дугим звиждањем објављује да је ушла у железнички Терминус, у главну станицу Сиркеџи. —

Чудно је да су Турци, иначе тако неповерљиви према лукавим намерама ђаура и