„пијаца од лобања“, на којој су џелати кривима и невинима главе одсецали; још стоји „камени подрум“ у коме су оптужене на муке стављали, и још се зна где је био „крвави кладенац“, у који бацаху одсечене главе, и ако су га сада каменим плочама покрили! Ако има игде на свету место, где се авети јављају, то је ово црно место са три обрушене и четири пусте куле са крвавим споменима. Ето и на ведром јутру излазе ми пред очи бледе сенке султана и великих везира, који су међу тим зидинама главе своје губили. Чини ми се да дижу руке к небу и да вапију за правду! А, мало ње има овде!

Доиста је барон Хирш учинио неправду Турцима што је железницу провео тако, да Стамбул кроз Једи-Куле поздравља добродошлицом путнике који у Цариград сувим долазе! Да је само за четврт километра на више ударио, путници би улазили у Цариград „Златном Капијом“ (Porta Aurea), кроз коју су византијски „василевси“ улазили идући кроз радостан народ право у Свету Софију, да благодаре Богу за дароване им победе.

Кренусмо се са станице мучних успомена. Прођосмо квартове Фланга-Бостан и Кум-Капу. И нехотице нам се очи отимљу на