мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“
У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице. Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима. Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек. И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић. Цар је обучен просто, као српски властелин. Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И товјерне су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ... У Богише је товјерна к Бијелому Овну У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине. Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише