ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана. Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима. Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду. Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе. У то зазвонила трећа