царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“. Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици. Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“. Ово омили цару и овако