златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером. Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза кашћела. — У зраку, у води и на крају све је весеље... Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „Живио благовјерни цар Душан!“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост. Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем. Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре! Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као