сина врлога ми пријатеља кнеза Николе. Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота... Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца... Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града. Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у