би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг... То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига! Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара. У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра