мојијех. Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота... И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда