Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода. Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама. Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе... Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога... Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште! Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе... Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља. Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу. Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може