„Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости. Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус! Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди! Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно... Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести