Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по каштелима, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника. Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од кордована с кљуном и репићем на пети. Баш је то народно весеље! Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару. Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи. Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље. На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...