и Џиво Цријевић. Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи. Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена. Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола! Божја провидност с тобом се, Царе, служи... Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста. Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем. Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник! Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче! Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно! Властела и пучани не могу ти послати другога дара,