владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи. Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко. Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац. Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости. Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци. Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу. Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу. Христофор се скоро постригао,