под тврди Бобовац, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију... Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.

II.

У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело. У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе. Као да чекају некога из далека. У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина чиружика(ранара). Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена. Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон. На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти. Говоре тихо и по