и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду. По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош. Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе. Особито добра