не памте паметари. Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна. Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором. Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића. Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа. Цар је ганут до суза. Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли. У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти. И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне