процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику.... Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда.... Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио... Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.

XI.

Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора