је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи... Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника... Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника... Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева: