а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт. Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда. Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици. Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла... Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости. Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи! Кољено ће након кољена гануто спомињати колико