с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске.... Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич... Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље... Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно... Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи