Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога. Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана. Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша. Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији. Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога. Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр. Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис. Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу