сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде! Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије: Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској. Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске. Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни. Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету. Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар