скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја. Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима. Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем. Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка. Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части. О свему томе преда писмо, да би дужде потанко