сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке. Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника. Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке. И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику. Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима. Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером. О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима. Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова