Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.

VIII.

Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри. Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника. Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума. Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио. Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан. Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега