се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна... Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо Апостолску круну, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша