и мајка. Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима. Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински. Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице. Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу. Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана. Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока. Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је