сјајне републике. И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда. У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство... Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго! У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин