около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио. Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети... Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш. Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку. И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге