I.

У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника. Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца. Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе. То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега содати сулицама о рамену, по гдјекоји здур и кацаморат. Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко посата приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе. Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри Бјелаши, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана