на оштрој клисури, Бобовца. До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора. У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром. Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге склавине, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге. Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи. Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника. У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника. Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико