Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа. Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану. Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету. То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње. Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже. Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година. Ниједан млади