кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба. Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором. Једногласно су изабрани: Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.

Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна