слободно уздржи што је освојила. Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану. Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити. Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити. Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране. Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске. Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство. О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи. Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке. Андија Дандоло.“