те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола! Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи. Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци: Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама. Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна