војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама. Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа. Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот. Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја