Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима. На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана. Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој. Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик. Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору. У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић. Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту. Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова