ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом. На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла. Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре. Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко. Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику. Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив. Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем захарама, а свакој у кљуну зрно бисера. Ово су думне послале царици. Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток. Баш је све по царску. Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт. На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И