на свијету. Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на маштрапи свете водице. Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу. Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку. Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала! Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.

Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника. У двору је вечера, а таке части не памте паметари. Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина. Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови,